Islednika sam pročitala još početkom godine. Svideo mi se. Svideo mi se ali ne na prvu "loptu". Dugo sam ga čitala, ostavljala, pa nastavljala...Ne znam zašto... Za mene to nije bila jedna od "onih" knjiga koje se ne ispuštaju iz ruku dok se ne pročitaju. Nije, ali je ostavila pečat.
Nedavno sam vam u saradnji sa Lagunom, podelila dva Islednika, a sada je konačno došao red da napišem par redova o tome kakva je knjiga i zašto treba da je pročitate.
"Čovek se posle ispovesti ne oseća ništa čistijim nego što je bio pre nje. Naprotiv. Oseća se kao kanta za djubre. Pošto je izbacio iz sebe sve svoje bolje verzije, ostao je sa najgorom, onom koja se nikad nikom ne ispoveda" , sa ovom rečenicom Borislava Pekića počinje knjiga "Islednik"-Dragana Velikića.
Utisak koji je na mene ostavio Dragan Velikić posle niza odgledanih intervjua sa njim, je da je on jedan odmeren, pristojan, kulturan gospodin, vrlo rečit sa savršenim osećajem za detalje.
Knjiga Islednik je u potpunosti takva kakav je utisak i sam pisac ostavio na mene.
To je jedna vrsta vremeplova prepuna mirisa, zvukova, glasova, predmeta, slika...
To je roman o majci, o gubitku, o sećanju na vreme koje više ne postoji ali istovremeno to je roman o samorazotkrivanju. To samorazotkrivanje ne ogoljeva pisca do te mere do koje to čini Knausgor ali je ipak razotkrivanje i zavirivanje u sopstvenu utrobu.
Piščeva sećanja na majku su samo početak priče koja se proširuje i grana u bezbroj pravaca.
Fascinantan mi je odnos koji pisac ima sa majkom koja je dementna a još fascinantnije mi je to kako dementni ljudi kao da igraju uloge i u odnosu na to kako im se obraćaš oni zauzimaju stav.
Pisac u romanu ne istražuje svakodnevicu svoje majke, on istražuje njen život, a samim tim istražuje i svoj život. U romanu ćete pronaći deo vlastitog sveta, prepoznaćete situacije u kojima su se odvijali neki dogadjaji u vašem životu. Prepoznaćete trgove u nekim gradovima ukoliko se sećate nekadašnje Jugoslavije. Velikić nas vodi na putovanje kroz gradove i vreme, jednog momenta smo u Istri po hotelima i vilama koje više ne postoje a već drugog na solunskom frontu. Započevši putovanje kroz gradove i vreme pisac započinje putovanje u vlastiti život.
Islednik bi mogao predstavljati neku vrstu borbe protiv lenjosti uma, protiv uspavanosti mozga, kada prihvatamo činjenice nametnute od strane autoriteta. Lakše je ići utabanim putevima nego krčiti svoje.
Lakše je verovati nego misliti, lakše je ne raditi ništa nego preuzeti odgovornost za donešene odluke...
U knjizi je teško razdvojiti fikciju od stvarnosti. Gradovi su ličnosti kao i ljudi.
Velikić bez imalo patetike piše o dogadjajima, servira nam ogoljenu stvarnost onakvu kakvu nam je život servira.
Pisac je u knjizi odličan saputnik kroz Beograd, Pulu, Rijeku, Solun, Budimpeštu, Trst...U romanu ćemo se propisno šetati od dogadjaja do dogadjaja kroz razne epohe bivše Jugoslavije.
U naizgled jednostavnim recenicama možete pronaći puno dubine i mnogo poruka. Osećaji i sudbine su istovetne samo reprizirane u različitom vremenu i u različitim ljudima.
Svaki pisac svojim perom pokušava da nam pruži iluziju da to što piše je baš tako i bilo.
"Prtljag, moj Velikiću. Nikako da se otarasite viška stvari."
"Ne možete unapred znati šta je višak."
"Vi ste kao moja Sonja. Sigurno vam je špajz pun rezervi?"
" Nemam špajz u stanu."
"Zato ga imate u glavi."
"Šta je loše u tome što želim unapred da se obezbedim?"
"Nije loše, ali je besmisleno. I opasno. Jednom ćete poželeti da imate rezervni život. Tako to ide."...deo iz knjige u kome pisac razgovara sa Aleksandrom Tišmom.
Baš volim romane u kojima se veliki pisci kao što je Aleksandar Tišma, pojavljuju kao likovi književnog dela.
"Tolike knjige si napisao samo da bi imao gde da se sakriješ."
Knjiga možete pronaći u izdavačkoj kući LAGUNA i svim bolje snabdevenim knjižarama po ceni od-899 RSD.
Ovo je roman koji se ne iscrpljuje jednim čitanjem, uverena sam da ćete mu se vraćati više puta.
Da li ste pročitali neku knjigu o Velikića i kakav utisak ostavljaju njegove knjige na vas?
0 comments