Šta je bitno da posetite u Beču?
Beč nudi toliko toga na malom prostoru da ćete imati utisak da se krećete kroz hodnike nekog muzeja u kojem statisti nose savremenu odeću. Praktično je nemoguće promašiti period kada je najbolje posetiti ovaj grad, ali moja preporuka bi svakako bila da to učinite u periodu oko Nove godine i Božićnih praznika.
Ako bi mogli da zaobidjemo one klasične destinacije i poznata mesta na koja ćete ići sa vodičem ukoliko krenete organizovano u posetu ovom gradu, šta je onda to što bi bilo interesantno videti i obići?
Meni je pre par godina strašno bilo bitno da vidim gde je otac psihoanalize živeo i radio. Toliko sam imala želju da vidim to mesto da sam i hotel bookirala u tom delu grada, nekih stotinak metara od Frojdovog muzeja.
Na adresi Berggasse broj 19 nalazi se kuća u kojoj je jedan period svog života proveo čuveni psihoanalitičar Sigmund Freud (1856-1939). Frojd je u toj kući živeo od 1891. godine do 1938. kada sa porodicom beži u Englesku pred naletom nacizma.
Muzej je opremljen uz pomoć Frojdove ćerke Ane originalnim nameštajem, prvobitno je bio ograničen samo na deo gde se nalazila ordinacija, a kasnije je proširen i na prostorije gde je živela porodica Frojd.
Cena ulaznice je oko nekih 9-10 €. Muzej radi svaki dan, čak i nedeljom.
Taj deo grada se zove Jozefstadt, površinski je mali i nije loše obići ga, pešice...Videćete mnogo starih zgrada i zgrade univerziteta.
Odatle lako peške i za nekoliko minuta stižete u strogi centar Beča. Kada obidjete sve uličice i radnje sa fenomenalnom garderobom oko Stefan placa, idealno bi bilo da odete do Hotela "Sacher" na čuvenu tortu.
Ova "torta nad tortama", nastala je još davne 1832. god. kada je mladi kuvar Franc Sacher (16) suočen sa izazovom usled bolesti glavnog kuvara a za potrebe banketa za uvažene goste po naredjenju tadašnjeg državnog kancelara osmislio recept od čokoladnog biskvita sa pekmezom od kajsije i čokoladnom glazurom ukrašenom nezasladjenim šlagom. U moru tadašnjih raskošnih kremastih torti ova drugačija, naišla je na opšte oduševljenje. Sacherov sin Edvard 1876. god. otvara Hotel "Sacher" i usavršava recept porodične slavne torte. Nekoliko godina kasnije on pravo na recept prodaje poslastičarnici "Demel", ali je tu došlo do sukoba pa su se dve institucije sudile godinama ko ima pravo na originali recept za tortu. Obe su dobile pravo, razlika je u pečatu na vrhu torte i mestu gde se premazuje pekmez. Hotel "Sacher" ima okrugao pečat a "Demel" mislim trouglast. U "Demelu" nisam probala, ali planiram da probam u nekoj od narednih poseta Beču.
U hotelu "Sacher" možete i danas pojesti ovu poslasticu po originalnom receptu. To nikako nemojte da propustite.
Postoji još jedno tradicionalno mesto, koje ja nikad ne zaobidjem kad odem u Beč. Svi ste čuli za poznatu "Bečku šniclu", e originalnu po starom tradicionalnom receptu možete pojesti u centru Beča u blizini katedrale Svetog Stefana.
Tu ima jedan prolaz-amfort, kroz njega prodjete ( u prolazu je manji Figlmüller restoran ), izbijete na Becker strasse i u njoj se nalazi dobro poznati restoran Figlmüller. Tradicionalan. Ispred koga je uvek red. Pripremite se da čekate i više od pola sata da udjete unutra, ukoliko niste rezervisali on line.
Verujte vredi. Dobićete najveću i najukusniju "Bečku šniclu" ikada. Promer joj po standardu mora biti 30 cm.
Možete posetiti i slavni Café Landtmann. U njemu ćete osetiti duh starog vremena, pojesti odličnu čuvenu Bečku štrudlu.
Ovde su svoje vreme provodili opet čuveni otac psihoanalize Sigmund Freud, Marlene Dietrich, Romy Schneider...
Eto, ako ovih dana razmišljate o nekom weekend escape, moja preporuka definitivno ide ovom gradu. Pošto ćete se muvati oko kućica kod Rathausa, toplo se obucite, Beč zna da bude baš hladan u ovim danima.Pored kape i šala, ugrejaće vas i punč :)
0 comments